Update – opasnost i izazov

U ovom članku ću pokušati da približim čitaocima važnost procesa update-a sistema, kao i sigurnosne izazove koji se mogu javiti u ovakvom procesu.

U ovom članku ću pokušati da približim čitaocima važnost procesa update-a sistema, kao i sigurnosne izazove koji se mogu javiti u ovakvom procesu. Ovde moram napomenuti da se ovaj proces veoma razlikuje ako je u pitanju pojedinačan računar privatnog korisnika gde je dovoljno samo uključiti opciju automatski update i velike računarske mreže u kompanijama gde se svaki update mora prvo testirati pre nego što se pušta u produkcijsko okruženje (update management process).

Da li raditi update sistema?

Odgovor je uvek da. Naravno, postoje i posebne situacije gde ovaj odgovor nije odgovarajući, ali skoro uvek je pozitivan odgovor na navedeno pitanje. Samim tim što nismo uradili update operativnog sistema i programa koje imamo instalirane na računaru ostavili smo sebe ranjivim na veliki broj propusta koji zlonamerni korisnik (haker) može iskoristiti protiv nas. Iz tog razloga, ukoliko je moguće update sistema je potrebno raditi što češće i naravno, potrebno je stanje sistema održati na nivou poslednjeg update-a koji je proizvođač izbacio.

Zero-day (0-day)

Ako neko nije upućen u problematiku ovde želim samo da istaknem šta se zapravo podrazumeva pod pojmom zero-day. Radi se o tome da je to propust koji nije poznat proizvođaču softvera i kompanijama koje se bave zaštitom. Kada se sazna za ovakav propust proizvođač odmah izbacuje peč (eng. patch) koji ispravlja uočeni nedostatak. Međutim, postavlja se pitanje ko je i kada došao do saznanja da postoji zero-day. Ovo je posebno važno jer na darknet-u postoji veliki broj marketa gde se trguje ovakvim zero-day informacijama. Neretko se dešava da su kupci i same vlade određenih zemalja ili špijunske agencije. Vrednost ovakvih informacija može da bude i do 500.000 evra ukoliko je to zero-day koji se može iskoristiti na velikom broju računara i ako su posledice preuzimanje kontrole nad računarom. U poslednje vreme je često u medijima informacija o nepoznatoj grupi The Shadow Brokers koja izbacuje razne informacije o špijunskim operacijama NSA i gde je baš pre nedelju dana objavljena informacija da već neko vreme postoji poznat zero-day propust koji može da se iskoristi na većini savremenih Windows operativnih sistema, i za koji Microsoft nije izbacio update upravo iz razloga što ga NSA koristi za svoje operacije. Postoji mnogo špekulacija na navedenu temu, kao i na temu grupe The Shadow Brokers, za koju mnogi smatraju da je u pitanju ne grupa hakera već insajdera koji rade za NSA i koji zbog nekih viših interesa žele da obelodane razne informacije i operacije. Ovo nije tema ovog članka pa se neću detaljnije time baviti ali uskoro možete očekivati i članak sa mojim mišljenjem na ovu temu.

Kako se nekada radilo?

Nekada, za vreme Windows-a 2000 i drugih serverskih operativnih sistema među iskusnim administratorima je važilo pravilo da se Service Pack (SP) ne instalira na serverski sistem pre nego što se pojavi SP3, što je tada i bilo prihvatljivo ali danas to više apsolutno nije slučaj, i ovakvo ponašanje bi mnoge izložilo nepotrebnim bezbednosnim rizicima.

Kako se to danas radi?

U nekim slučajevima situacija je takva da update sistema treba uraditi istog dana kada se pojavi update upravo iz razloga što takav update zatvara mogućnosti iskorišćavanja nekih zero-day propusta. Danas je potpuno neprihvatljivo ne raditi update, osim u posebnim uslovima kao što su računari specijalne namene do kojih je teško doći i koji su veoma specifični – kao što su računari koji upravljaju SCADA sistemom gde i dan danas možemo videti veliki broj Windows XP sistema za koje više ne postoji tehnička podrška. Slična stvar je i sa ATM mašinama sa kojih podižemo novac i gde u Srbiji postoji izvestan broj Windows-a XP jer se na većini ATM-ova sada postavlja Windows 7. Naravno, moramo uzeti u obzir da su ovakvi računari van Interneta i da imaju specijalne konekcije, tako da je do njih veoma teško doći osim da se neko fizički nakači na takav računar, pa je samim tim i njihova izloženost napadima drastično smanjena.

Šta može poći po zlu?

Može se javiti problem kompatibilnosti sa određenim uređajima ili drajverima. Takođe, određene aplikacije možda neće moći da se pokrenu ili neće normalno raditi posle update-a sistema. Ono što je Microsoft počeo da radi jeste da svakog 14. u mesecu izbacuje update i da tu uključuje veći broj pečeva a ne da pušta jedan po jedan. Ovakav potez je direktna posledica toga što se svaki peč testira neko vreme pre nego što se zvanično objavi. Ono što zabrinjava jeste šta ako se određeni sigurnosni problemi ne pečuju uopšte nekoliko meseci iako se zna za njih, odnosno da budem precizniji ako proizvođač softvera zna za njih. To može izuzetno veliki broj kako privatnih tako i poslovnih korisnika ostaviti ranjivim određeni vremenski period – što priznaćete nije baš dobro.