Ozloglašena jeziva igra Plavi kit ili nešto više od toga

Internet je nesumnjivo dobra stvar koja nam je donela mnogo dobrih stvari i napredovanja u svakom smislu te reči. Međutim, postoje i neke stvari koje su se pojavile kao negativne stvari Interneta i društvenih mreža. Jedna od takvih jeste i igrica poznata pod nazivom „Plavi kit“ zbog koje je po navodima novinara samoubistvo izvršilo više od 100 dece.

Internet je nesumnjivo dobra stvar koja nam je donela mnogo dobrih stvari i napredovanja u svakom smislu te reči. Međutim, postoje i neke stvari koje su se pojavile kao negativne stvari Interneta i društvenih mreža. Jedna od takvih jeste i igrica poznata pod nazivom „Plavi kit“ zbog koje je po navodima novinara samoubistvo izvršilo više od 100 dece. Zabrinutost o igri izazvao je članak objavljen u časopisu Novaya Gazeta, koji je bez pokrića tvrdio da je „velika većina“, oko 130 maloletnika , izazvano sa intrigantnom igrom „Plavi kit“ izvršilo samoubistva u Ruskoj Federaciji, između novembra 2015. i aprila 2016. godine. Ovim člankom želim da malo demistifikujem priču i da dam osvrt na neke stvari vezane za online bezbednost.

Šta je „Plavi kit“?

Novinari ovu igricu nazivaju jezivom igricom na Internetu zbog koje se samoubilo na stotine dece i obično pišu da nema povratka kada neko počne da je igra, posle svakog zadatka slede sve teži, a sav napredak u igrici se dokumentuje. Kada igraju igricu, deca u roku od 50 dana dobijaju različite zadatke kao što su gledanje horor filmova, a zatim samopovređivanje tako što treba da urežu kita na rukama, a sve se završava pozivom administratora igrice na samoubistvo.

Kako instalirati igricu?

Igru je napravio dvadesetjednogodišnji programer Philipp Budeikin koji boluje od bipolarnog poremećaja ličnosti i koji je uhapšen početkom maja meseca u Ruskoj Federaciji. U početku, ova igrica je bila dostupna na Google Play prodavnici kao i na Apple Store prodavnici i korisnici su mogli da je instaliraju kao i bilo koju drugu aplikaciju (ovde napominjem da se i danas može naći igra pod istim imenom koja nema veze sa pravom igrom). Posle nekog vremena i događaja koji su usledili igrica je skinuta sa oba mesta i sada je nemoguće instalirati je na legalan način. Naravno, i dalje postoji mogućnost doći do ove igrice, ali mnogo teže.

Da li je ovo samo igrica?

Na ovo pitanje odgovor je ne. Radi se o tome da je ovo mnogo više od igrice. Ovde se radi o fenomenu za čije širenje je direktno odgovorna javnost jer se stvorila velika fama oko ovoga i na većini medija je pričano o tome. Samim tim se povećala drastično popularnost igrice u javnosti i strepnja roditelja od navedenog fenomena. Iako je igrica vrlo brzo uklonjena sa svim legalnih prodavnica, aplikacija je ostala da živi kao fenomen na društvenim mrežama. Postoji popularan heštag #TheBlueWhale, kao i još nekoliko hiljada varijanti koji upućuju na istu igricu što je veoma opasno.

Kako sve to funkcioniše?

Pošto igra više nije dostupna, u potpunosti se prešlo na društvene mreže. Prvo što je potrebno uraditi jeste da sa svog profila kažete da želite da igrate igru gde dobijate povratnu informaciju „Jesi li siguran/na? Nema povratka“, od takozvanog voditelja igre. Nema povratka odnosi se na to da ne možete napustiti igru kad jednom započnete. Ukoliko želite da izađete pretiće vam i reći će vam „Imam sve informacije o tebi. Oni će doći po tebe.“

Pošto su igrači uglavnom tinejdžeri uzrasta 11-16 godina oni su veoma laki za manipulaciju i uglavnom nemaju dobru komunikaciju sa roditeljima, tako da se plaše da prekinu igru kako se njima ili njihovoj porodici ne bi nešto loše desilo što se u ovom slučaju koristi kao veliki adut prinude nad adolescentima. Ono što je ovde još veoma opasno jeste što se za upustva za izvršavanje zadataka koristi YouTube dok zadaci mogu stići i kada niste online preko SMS poruka. Zadaci su različiti i uglavnom deca treba da ustanu noću u 4:20 i da izvršavaju zadatke koje dobijaju. Sve počinje sa manje zahtevnim zadacima kao što su gledanje navedenih horor filmova, šetanje po opasnim mestima, različite vrste samopovređivanja i crtanja po telu oštrim predmetima, pa sve do samoubistva na različite načine na kraju igre.

Da li je igra prisutna u Republici Srbiji?

Odgovor je da još uvek nismo sigurni. Bilo je više slučajeva koji su u medijima dovođeni u vezu sa samom igricom, ali prva zvanična meta igrice je bio dečak od 11 godina iz mesta u blizini Velike Plane. On se smatra prvom zvaničnom „žrtvom“ igrice „Plavi kit“ u Republici Srbiji, koji se zahvaljujući brzoj reakciji roditelja i prijatelja izvukao. Drugi slučaj se vezuje za devojčicu od 12 godina iz Bečeja za koju se smatralo da ima veze sa igricom, jer je na njenom telu uočen crtež u obliku kita koji učesnici u Internet igrici crtaju na svom telu. Iako su postojale sumnje, policijskom istragom nije utvrđeno da se igra „Plavi kit“ čiji je konačni zadatak poziv na samoubistvo, pojavila u Republici Srbiji kažu iz Odeljenje za visokotehnološki kriminal.

Šta možemo da uradimo?

Ono što bi bilo na kraju potrebno reći, pogotovo roditeljima jeste da ne treba da paniče. Jedna od bitnih stvari o kojima se u medijima nije mnogo pisalo jeste da većina dece koja igra ovu igricu je u takvom mentalnom stanju da su prijemčivi za ovako nešto. To su uglavnom deca koja imaju probleme u školi, sa roditeljima, zdravstvenih problema i koja su sama po sebi suicidna. Veoma je teško naterati normalno dete da igra ovakvu igricu, ako nema predispozicije za to. Naime, u inostranstvu je princip da ovu igricu može da igra samo onaj ko dobije određeni link na e-mail ili neku od društvenih mreža. Klikom na taj link oni bi započinjali igru opasnu po život. Dobijali su zadatke koje treba da ispune i svaki je bio opasniji od drugog. Neki od zadataka su bili toliko opasni i mlade navodili na samoubistvo.

Ono što je preporuka za roditelje jeste da pričaju sa svojom decom i da prate njihovo online prisustvo na društvenim mrežama. Pored toga na uređajima je moguće uključiti opciju Parental control gde možete kontrolisati uređaj sa kog vaše dete pristupa Internetu. Još jedna stvar koju možete uraditi jeste da povremeno kontrolišete šta od aplikacija vaše dete ima instalirano na svom uređaju. Veoma teško je nadzirati profile dece na društvenim mrežama, ali takozvani Social Media Trackers pruža mogućnost zaštite. Društvene mreže sa adresama koje sadrže reči ili fraze mogu upućivati na neprikladan razgovor ili članak što se dodatno može koristiti za praćenje. Takođe, ako roditelji primete da je dete postalo čudno, neraspoloženo i pod stresom i ako crta po rukama određene oblike trebalo bi hitno konsultovati neko stručno lice koje se bavi ovom problematikom i zna o čemu se radi.

Želim da na kraju napomenem da igra pod istim imenom postoji na Google Play prodavnici kao i na Apple Store prodavnici, ali za sada niko nije uspeo da pronađe vezu sa stvarnom igricom pod istim imenom. Osnovna razlika je pre svega što tu igricu koja je opasna ne možete naći na Google Play-u, ova ozloglašena igrica se nalazi samo na dark web-u. Reč je o grupi učesnika u koju se ulazi pod određnim uslovima. Nadam se da ovim člankom nisam uneo nepotrebnu paniku kod roditelja i da sam uspeo da objasnim o čemu se radi u fenomenu zvanom „Plavi kit“ koji se na različite načine interpretira u medijima.

Author: Igor Franc
Scroll