Ljudi su najveći potencijal

Vojvođanski Bulevar 14/15, Pančevo

+381 65 8338 028

Ko su etički hakeri ili beli šeširi?

11:32 dr Igor Franc 5 minuta

Etički hakeri su ljudi koji su dobro istrenirani za različite vrste testiranja bezbednosti sistema. Njihov osnovni zadatak jeste da nađu propuste u bezbednosti nekog sistema i da o tome obaveste nadležne.

Želim da pokušam da objasnim u ovom članku da postoje različite vrste hakerima i da među njima postoje i dobri hakeri koji su inače poznati kao etički hakeri ili beli šeširi (eng. White hats).

Ko su etički hakeri?

Etički hakeri su ljudi koji su dobro istrenirani za različite vrste testiranja bezbednosti sistema. Njihov osnovni zadatak jeste da nađu propuste u bezbednosti nekog sistema i da o tome obaveste nadležne. Ono što je ovde izuzetno bitno napomenuti jeste da je za ovakvo testiranje neophodna pismena saglasnost kompanije koja se testira. Ovo napominjem iz razloga što su neki hakeri iz dobre namere u prošlosti pokušali da urade testove nekih sajtova bez ikakvog odobrenja. Njihova namera sama po sebi nije bila loša, ali to se smatralo kao krivično delo po važećem zakonu. Takođe, etički hakeri ne bi trebalo da se ikada bave prljavim poslovima jer će na taj način preći u kategoriju sivih šešira (eng. Gray hats), koja je inače najomraženija kategorija među hakerima. Razlog je taj što beli šeširi smatraju da se u njih ne može pouzdati, jer osim svog osnovnog posla povremeno rade i neke ilegalne. Sa druge strane ni crni šeširi (eng. Black hats) ih ne vole zbog toga što su oni u preko 90% svog vremena zaposleni kao etički hakeri koji rade u firmama kao sajber security konsultanti i direktno su im suprotstavljeni ciljevi. Pošto smo prošli kroz objašnjenje ko su zapravo etički hakeri, sada ćemo da vidimo kako se i gde treniraju i obučavaju.

Gde se obučavaju i treniraju etički hakeri?

Postoji više profesionalnih kurseva gde se dobija sertifikat koji vas uvodi u grupu etičkih hakera. Među njima svakako je najpoznatiji EC-Council kurs CEH (eng. Certified Ethical Hacker) koji se polaže u trajanju od 4 sata i ukupno 125 pitanja, a oznaka samog testa jeste 312-50. Pored ovoga dosta popularna jeste i obuka Offensive security OSCP (eng. Offensive Security Certified Professional) koji je posebno cenjen među stručnjacima zbog praktičnog polaganja koje traje ukupno 24 časa i radi se praktično hakovanje. Prolazak na ispitu je vrlo jasan, ako ste uspeli da hakujete sisteme koji su bili pripremljeni, dobijate sertifikat, dok u suprotnom ne. Ono što je još veliki plus za ovu sertifikaciju jeste to što je Offensive security zapravo autor najpoznatije Linux distribucije koja se koristi od strane hakera pod nazivom Kali Linux.

Osim ove dve, postoji još dosta sertifikacija koje su na neki način povezane sa ovom temom direktno ili indirektno:

  • CPTC – Certified Penetration Testing Consultant;
  • CPTE – Certified Penetration Testing Engineer;
  • CompTIA – Security+;
  • CSTA – Certified Security Testing Associate;
  • GPEN – GIAC Certified Penetration Tester;
  • ECSA – EC-Council Certified Security Analyst;
  • CEPT – Certified Expert Penetration Tester.

Koje alate koriste etički hakeri?

Ako ste mislili da se alati koje koriste crni i beli hakeri razlikuju, pogrešili ste. Alati koje koriste su potpuno isti, jedina razlika jeste što etički hakeri koriste ove alate samo ako imaju pre toga potpisan ugovor sa kompanijom koja će biti predmet testiranja. Neki od alata koji se uglavnom koriste nalaze se već instalirani u samom Kali Linux-u, koji je najčešći izbor svih hakera, a pored ove distribucije postoji još jedna koja je dosta zastupljena, a to je BackBox. U obe distribucije nalazi se poprilično veliki broj kvalitetnih alata, a neke od njih su:

  • Maltego – alat za prikupljanje informacija;
  • Dradis – alat za kolaboraciju hakera;
  • OpenVAS – vulnerability skener;
  • Nmap – skener;
  • hping3 – napredni skener;
  • traceroute – putanja rutiranja;
  • NSLookup – DNS zapisi;
  • Metasploit Project/Armitage – alat za hakovanje;
  • yersinia – DOS napadi;
  • John the Ripper – alat za probijanje šifre;
  • Aircrack-ng – razbijanje Wi-fi šifre;
  • SET (Social Engineer Toolkit) – socijalni inžinjering.

Da li postoje neka pravila ponašanja za etičke hakere?

Postoje određena pravila koja etički hakeri moraju poštovati kako bi bili dobri u svom poslu, odnosno kako bi izgradili dobru reputaciju. Svakako nikada i ni u kom slučaju ne smeju davati trećim licima bilo kakve informacije o sistemu koji se testira, na šta bi trebalo da ih obavezuje i NDA ugovor (eng. Non-disclosure agreement) sa kompanijom. Druga stvar koja je opšte poznata jeste da ne smeju prihvatiti da urade bilo šta što se kosi sa principima etike, odnosno da nikada ni pod kojim uslovima ne prihvate da se bave ilegalnim aktivnostima. Takođe, pri pristupanju materijalima za pripremu ispita za određene sertifikacije, traži se prihvatanje pravila da se alati koji će se tamo dobiti i naučiti nikada neće koristiti u destruktivne svrhe kako bi sačuvali svoj sertifikat i pristup informacijama koje su rezervisane isključivo za etičke hakere.

Nadam se da sam ovim člankom uspeo da približim široj publici ko su zapravo hakeri i da među njima postoji i kategorija dobrih momaka kojima je osnovni cilj ojačanje bezbednosti sistema, a ne destrukcija i uništavanje.