Ljudi su najveći potencijal

Vojvođanski Bulevar 14/15, Pančevo

+381 65 8338 028

Veliki brat zvani Google ili Facebook

11:39 dr Igor Franc 7 minuta

Ono što je izuzetno bitno reći na samom početku jeste da je danas informacija nešto što ima najveću vrednost na tržištu. Možete videti da Google kupuje kompanije sa po 20 zaposlenih za ogromne i milionske sume i kada to neko pogleda nije mu jasno šta su oni to stvarno platili. Reč je upravo o informacijama i podacima klijenata, a to je ono što većinu velikih igrača danas zanima.

Da li je Orvel u svojoj knjizi „1984“ dobro predvideo ka kakvoj kontroli idemo ili je to ipak preuveličano i nikada se neće dogoditi, pokušaću da objasnim u ovom članku. Ako ste pročitali knjigu koja je postala jedna od najpopularnijih i koja je u to vreme prikazivala kakva je totalitarna kontrola ljudskog bića moguća, onda se verovatno sećate uređaja pod nazivom telekran (eng. telescreen) koji se nalazio u svakoj kući, na javnim mestima i koji je služio za to da prati kako se ljudi ponašaju i o čemu razmišljaju. Ovo je u to vreme bilo posebno zanimljivo pogotovo na osnovu kojih parametara bi stvarno bilo moguće ustanoviti da li neko razmišlja na način koji nije dobar za nekoga. Pojavom Interneta i velikih igrača kao što su na prvom mestu kompanije Google, Facebook i Apple sve se to drastično promenilo i moglo bi se reći na neki način pomalo približilo Orvel-ovoj priči iz knjige „1984“.

Šta Google zna o nama?

Ono što je izuzetno bitno reći na samom početku jeste da je danas informacija nešto što ima najveću vrednost na tržištu. Možete videti da Google kupuje kompanije sa po 20 zaposlenih za ogromne i milionske sume i kada to neko pogleda nije mu jasno šta su oni to stvarno platili. Reč je upravo o informacijama i podacima klijenata, a to je ono što većinu velikih igrača danas zanima.

Google je prvo napravio svoj pretraživač koji omogućava da kucanjem reči ili fraza u nekoliko delića sekunde dobijemo rezultate pretrage. Međutim, Google takve pretrage čuva o svakom korisniku i to ne samo ako je logovan na neki od njihovih servisa već i na osnovu IP (eng. Internet Protocol) adrese računara i nekih drugih podataka koji se mogu koristiti za profilisanje korisnika. To nije ništa loše jer se takve informacije koriste isključivo za potrebe marketinga i reklamiranja od čega zapravo Google i živi. Ova kompanija je svojim inovativnim modelom poslovanja osvojila čitav svet i infiltrirala se u sve pore kako privatnog tako i poslovnog života u svim delovima sveta. Pošto su shvatili da je to izuzetna metoda zarade onda su polako razvili i svoj pretraživač poznat kao Google Chrome koji se takođe, osim za besplatno surfovanje Internetom koristi i za prikupljanje informacija o samom korisniku. Još jedan projekat koji ima isti cilj jeste i društvena mreža Google+ koja ima za cilj prikupljanje informacija o pojedincima ili organizacijama.

Sledeća stvar jesu besplatne Google Map-e koje vam omogućuju besplatne usluge navigacije do bilo koje lokacije. Međutim, to i nije baš toliko besplatno koliko izgleda, jer će Google imati informaciju o tome gde ste i kada putovali i kojom rutom. Na kraju, postoje i usluge Google Cloud Platform-e poznate kao Google Drive koje omogućavaju besplatno čuvanje vaših podataka na njihovim serverima ali i besplatne Google aplikacije koje vam služe za to da menjate postojeće ili kreirate nove dokumente, slike, prezentacije, Microsoft Excel tabele i slično. Ono na čemu se trenutno radi jesu automobili koji sami voze gde im vozač nije potreban (više o ovome možete pročitati na jednom od prethodnih članaka). Ovde možete računati na to da će Google moći da prikazuje različite rute u odnosu na to koji ugostiteljski objekat više plati za takvu uslugu. Cilj je da se potencijalni kupac usmeri baš u tom pravcu i da mu se na ekranu u automobilu baš pre prolaska pored objekta pojavi primamljiva reklama. Jedna interesantna stvar se pre više godina pojavila na Internetu, a tiče se slučaja gde je devojka koja je u pretraživač unosila podatke o nekim simptomima vezanim za trudnoću, dobila na kućnu adresu ponudu održavanja trudnoće od privatne ordinacije pre nego što je i potvrdila da je trudna. Od tada se u šali koristi rečenica „Pazite Google zna da ste trudni pre nego što to i vi sami saznate“.

Šta Facebook zna o nama?

Za razliku od prethodne priče vezane za kompaniju Google, ovde je stvar još komplikovanija što prouzrokuje tip podataka koji su dostupni na ovakvom tipu društvene mreže. Ovo je mreža gde korisnik svoj profil održava sam i dobrovoljno daje svoje lične podatke. U tim podacima se nalazi sve i svašta, kao što su adresa stanovanja, broj telefona, datum rođenja, spisak prijatelja, mesta koja smo posetili i osobe koje su bile sa nama, sadržaj prepiske sa prijateljima (poruke), interesovanja, omiljene knjige, sport, filmovi i još gomila drugih podataka. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako kompanija odluči da ovakvu fenomenalnu bazu podataka o korisnicima proda nekom ili ustupi na korišćenje, šta bi sve moglo da se sazna o nekom pojedincu. Ovde želim da napomenem da strane obaveštajne službe imaju softver koji može automatizovano prikupljati ovakve informacije, a tu ubrajam i one koje nisu postavljene da budu javne na vašim profilima. O tome kako provalnici mogu iskoristiti ovu mrežu da bi vas opljačkali, možete pročitati u jednom od predhodnih članaka. Još jedna stvar koju bi trebalo da znate jeste da se slike nikada ne brišu fizički sa Facebook servera bez obzira da li vi to uradite na svom profilu. Ukoliko želite da dobijete svoj profil onako kako vas vidi Facebook kompanija kroz svoj API (eng. application programming interface) to je moguće i možete biti iznenađeni količinom i tipom informacija koje se čuvaju.

Svoje podatke trebalo bi da čuvamo za sebe, a ne da ih besplatno delimo na mreži i da samim tim postajemo meta određenih kompanija koje imaju nešto baš nama da ponude. Druga stvar koja je ovde izuzetno opasna, a opet se vraćamo na Orvel-ovu knjigu tiče se toga kako se osoba ponaša. U to vreme kada je knjiga pisana to se moglo eventualno utvrditi na osnovu brzine disanja, otkucaja srca, količine nervoznih pokreta ili eventualno facijalnih ekspresija što je tadašnji uređaj morao da prepozna.

Ono što je danas sasvim sigurno jeste to da Google zna mnogo više stvari o nama gde na osnovu tih stvari može da nas profiliše na više načina i da nas kategorizuje u određene grupe u zavisnosti od interesovanja i stavova koje zastupamo. Na svu sreću ovo se za sada koristi isključivo za marketinške svrhe, ali zamislite šta bi bilo kada bi neko na ovaj način mogao da recimo, kao vladajuća politička stranka dobije podatke o bilo kom građaninu i da na osnovu podataka ima predikciju za koga je ili za koga će glasati na izborima. Takođe, ovo bi mogao zloupotrebiti i neko ko bi mogao da vas profiliše kao osobu sa određenim zdravstvenim problemom i da vam plasira neki farmaceutski proizvod ili još gore da vam odbije zahtev za kredit ili polisu osiguranja.

Želeo sam ovim člankom da vas podstaknem na razmišljanje i da vas nateram da bar malo razmislite pre nego što nešto objavite na društvenim mrežama ili ukucate u Google pretraživač. Na kraju želim da svima preporučim korišćenje pretraživača DuckDuckGo koji ne prikuplja nikakve podatke o vama što će za početak biti dovoljno, a koga više zanima o tome kako da ostane anoniman na mreži jedan od mojih narednih članaka će se baviti baš tom temom.